|
Sve cilindarske glave koje su, iz bilo kog razloga, bile izložene zagrevanju iznad dozvoljenih temperatura neophodno je, pre bilo kekve obrade ispitati. Ispitivanje glava motora vrši se na povišenoj temperaturi (oko 95°C) i povišenom pritisku (oko 5 bar). Mašina za hidrotest koju MR poseduje pokazala je visok stepen povzdanosti, naročito pri ispitivanju glava motora od legure aluminijuma.
Cilindarske glave koje su na hidrotestu pokazale prskotinu podvrgavaju se procesu zavarivanja, ako se proceni da ono može dati pozitivan rezultat.
Sledeća faza u procesu remonta cilindarskih glava je peskiranje. Ova faza je pripremnog karaktera i predstavlja čišćenje mlazom vazduha koji sadrži abrazivna zrna peska. Ovim se postiže uklanjanje nečistoća iz svih kanala i otvora cilindarske glave.
Zamena pohabanih i ugradnja novih ventilskih vođica vrši se na presama pomoću specijalnih alata, a zatim se iste razbušuju na potrebni prečnik. Ovo se odnosi na one glave motora imaju ventilske vođice, dok se kod onih koje ih nemaju, po potrbi vrši razbušivanje same glave na potrebni prešnik. Tolerancije ovih prečnika su propisane od strane proizvođača.
Obrada sedišta ventila i samo brušenje ventila su vitalni procesi za ispravan rad cilindarske glave. Nalegajuće površine između pečurke ventila i sedišta ventila izvode se konusno (najčešće pod uglom od 45°) radi boljeg naleganja prilikom zatvaranja i povoljnije strujne slike pri ustrujavanju (istrujavanju). Širina nalegajuće površine (koja ima oblik zarubljenog konusa) predstavlja kompromis između dobrog zaptivanja (povoljnija manja širina) i dobrog odvođenja toplote sa pečurke na sedište (povoljnija veća širina). O ovome se takođe strogo vodi računa pri obradi sedišta ventila.
Ukoliko su sedišta ventila oštećena deformisana i sl. mogu se zameniti. Strugarsko odeljenje može proizvesti sedišta ventila koja se potom presovanjem ubacuju (utiskuju) u glavu motora.
Zaptivanje spoja glave i bloka motora vrši se zaptivkom koja obezbeđuje hermetičnost radnog prostora. Da bi ovo bilo urađeno na pravi način nalegajuće površine cilindarske glave i bloka motora moraju biti ravne. Ravnanje ovih delova vrši se na dve mašine. Blokovi, glave od sivog liva, kao i glave dizel-motora koje imaju pretkomore ravnaju se na horizontalnoj brusilici pomoću brusnog kamena. Kod glava benzinskih Oto-motora izrađenih uglavnom od legure aluminijuma ravnanje se vrši na horizontalnoj brusilici ali primenom specijalnog nosača na koji se postavlja strugarski nož. Pre ovog zahvata obradak (glava ili blok) obavezno se nivelišu (površina koja se obrađuje dovodi se u strogo horizontalan položaj, naravno sa tolerisanim odstupanjima).
Sledeći korak je podešavanje zazora ventila. Zazor ventila je zazor između stabla ventila i prenosnih elemenata kada je podizač na kružnom delu brega i kada je ventil zatvoren. Zazor ventila treba u radnom stanju da ima minimalnu ali dovoljnu vrednost koja obezbeđuje sigurno zatvaranje ventila pod dejstvom opruge. Nepostojanje zazora ili vrednost zazora manja od propisane dovodi do neregularnosti radnog procesa i do veoma brzog oštećenja pečurke ventila. Povećan zazor dovodi do udarnih opterećenja i bučnog rada sistema. Treba voditi računa i o činjenici da zazor ventila nije isti kod hladnog motora i kod motora u radnom stanju. Postoje različiti sistemi za regulaciju zazora ventila. U savremenijim konstrukcijama primenjuju se hidraulični kompenzatori zazora ventila. To su elementi kod kojih se automatskom izmenom količine ulja u hidruličnom sistemu vrši promena merodavne dužine podizača, čime se kompenzuju deformacije elemenata u radu. Ovako izvedena konstrukcija odrzava nulti zazor u svim uslovima rada, obezbeđuje sigurno zatvaranje ventila i tih rad sistema bez udara i eliminiše bilo kakvu potrebu za podešavanjem zazora. Ipak, podešavanje zazora ventila vrši se na velikom broju cilindarskih glava.Posle ponovnog pranja glave motora (radi uklanjanja strugotine) završna kontrola vrši vakuum test (da bi se proverilo naleganje pečurke ventila i sedišta ventila).
|
